U publikaciji „Arhivska istraživanja Boke Kotorske u odjeljku o Gornjoj Lastvi, don Ivo Stjepčević ostavio je kratak zapis legende „O istrazi Pasiglavaca“ u kojem navodi: „U neki rat s Turcima pođoše svi muškarci iz sela, 700 na broju. Sluteći da se nijedan neće živ povratiti, zamoli susjed susjeda, da poubija njegovu obitelj“.
Ana-Jana Nikolić Marković u svojim „Gornjolastovskim štorijama“, također donosi sjećanja na ovu legendu, potvrđujući priču, koja ima i drugu verziju; u kojoj su Turci opustošili Pasiglav i koju je u osmeračkim i deseteračkim stihovima - „po narodnoj predaji“ još 1890. opisao nadučitelj Krsto Marković.
Inspiriran temom, ovih dana pisac i novinar Dragan Popadić, objavio je svoju stihovanu verziju ovog događaja, književno oplemjenjujući i aktualizirajući predanje koje i dalje zaokuplja pažnju.
Propast Pasiglava
Kakvo bješe to Pasiglav selo
tu se vazda ponajbolje jelo.
Tu je žito, ječam i povrće
tu je svako raznovrsno voće.
Masline su tu dobro rodile
malo traže a pažene bile.
Na Vrutku je izvor hladne vode
zato smokve ponajbolje rode.
Kad najveća suša tu udari,
izvor buja, za ljeto ne mari.
Ta se voda skoro jesti može
Pasiglavci zato se i množe.
U selu su momci odabrani
sve vitezi, redom izabrani.
Sv'jetla lica i krasnoga oka
snažnih pleća i lakoga skoka.
Još su ljepše iz sela đevojke
kad s' udaju rađaju i trojke.
Svakog dana selo napreduje
jer se ovdje baš stariji štuje.
Svećeniku posebno štovanje
i hrišćanskoj vjeri radovanje.
U crkvu se ide redovito
mise služe, ako b' neko pit'o.
Nikoli je crkva posvećena
sa ljubavlju ona izgrađena.
Sve je dobro ne mož' bolje biti
al' se jedno ne može sakriti.
Pola Boke Turčin zauzeo
u Plavdi je Osman i odsjeo.
Zato straže Pasiglavci daju
jer za snagu Osmanlija znaju.
Na Spasu su vazda izvidnice
osmatraju Osmanlijsko lice.
Tu je Grbalj, tu je Lepetane
Plavda, Novi, Turčin na sve strane.
Nije njemu do tog malog sela,
drukčija se sudbina isplela,
jer to selo Peraštane brani
brat je vazda na svog brata strani.
Turčin Perast stalno tu napada
hoće gradom krasnim da zavlada.
Al' ga brane mladi Peraštani
u pomoć im idu Lastovljani.
Perast brane hrabri Kotorani
Stolivljani i mladi Tivćani.
Hrabre momke daju Bogdašići
i Perastu ne daju im prići.
Pastiglavci junaci najveći
jer su kadri stići i utjeći.
Jedno jutro kad zora zarudi
okupi se blizu tisuć' ljudi.
Oni idu Perast da odbrane
oni idu hrišćanstvo da brane.
Kosturić im tada govorio
o Perastu bratskom im zborio:
„Braći našoj moramo pomoći
što možemo kol'ko je u moći.
Bog veliki da nas oslobodi
da nas Turčin u roblje ne vodi.
Kada Turčin Risan osvojio
na grozne je muke udario.
Šilji kolac da te groza hvata
um to ljudski ne može da shvata.
Usijano gvožđe zabijaju
i okolo strašno zavijaju.
Grozne muke Ture ovdje sprema
da izdrži tog čovjeka nema.
Ženu, đecu u roblje odvodi
mladost našu u Tursku on vodi.
Telal tada po Perastu viče:
'Ko hrišćanske vjere se odriče,
kolac neće danas osjetiti
u islamu sa nama će biti.
Prorokova vjera je najbolja
sad birajte, to je vaša volja'.
Ali ko će vjeru pogaziti
ko izdajnik hrišćanstva će biti.
Svi su tada kolac izabrali
za Hristovu vjeru hrabro pali.
Zato braćo, Perast da branimo
da branimo i da odbranimo.
Neće Ture kolcem da se sladi
da ga krasi Peraštanin mladi.
Sad kažimo, ne moramo kriti
Pasiglav će uz Perast sad biti“.
Kao jedan u glas povikaše:
„Ka Perastu da branimo naše.
Za križ časni i zlatnu slobodu
da pružimo pomoć našem rodu“.
Preko Lastve Gornje su krenuli
niz Rudine onda okrenuli.
Tu ih sreo fratar s'jede brade
pitao ih kud će i šta rade:
„Lepetane Turci osvojiše
a Plavdu nam ognjem popališe.
Svud se čuju krici i jauci
napali nas sa svih strana Turci.
Zato nazad selo vi branite
a Perasta sada se manite.
Koćeta je preča od đardina
nema veće ljubavi do sina.
Nek se svako brani kako može
pomozi nam Ti Svemoćni Bože.
Hrišćanska je ugrožena vjera
sa ognjišta Osmanlija tjera“.
Ali župnik fratra tu ne sluša
zbog Perasta on ga ne posluša.
Već Perastu sa momcima ide
da obrazi od stida ne bride.
Vojvoda je fratru poručio:
„Što to zboriš, jadan ti ne bio.
Kakav đardin, a kakva koćeta
pomoć bratu dužnost naša sveta.
Mi branimo Perast od krvnika
od strašnijeh azijskih ratnika.
Ni košulju mi nećemo dati
u Boki će Osmanlija stati“.
Pa on četu daje Nikoliću
drugu daje starom Matkoviću.
Treća je u hrabra Šlapatana
a četvrta mladog Brguljana.
Rajčević je petu zadobio
Šaran šestu i srećan je bio.
Dvije čete sebi ostavio
sve je čete netom sastavio.
Svakom od njih sv'jetlo tu je lice
za pojasom strašne ledenice.
Na ramenu puška kremenjača
mnoge kuće napunila plača.
Ova vojska što tisuću broji
Turčina se nimalo ne boji.
No su veđe svoje namrštili
za smrt časnu svi su spremni bili.
A Perast je opkoljen skroz bio
ni miš nosa ne bi privirio.
Turska vojska i silni brodovi
Risan, Plavda i grad cio Novi.
Sve je ovo na Perast udrilo
prokleto im i prokleto bilo.
Do Veriga bjele se šatori
a zalivom turski su brodovi.
K'o labudi da su polećeli
i u Boku krasnu dolećeli.
Kakva sila na Perast udrila
takva dosad ovdje nije bila.
Prvi juriš vojska učinila
odbrana je dosta hrabra bila.
Ali bedem sila potkopala
prva kula tu je odmah pala.
Sav se Perast na noge digao
Turčin im je uz kamaru bio.
Đeca plaču a žene uzdišu
neki knjigu o propasti pišu.
Tad se Gospi svojoj pomolili
što molili oni domolili.
Na nebu se čudo dogodilo
prekrilo ga sada rumenilo.
Nad Perastom Gospa se pomalja
presijava od zlata joj halja.
Iz vedra je neba zagrmilo
sve je Ture uplašeno bilo.
Oni vide Perast nebo štiti
da hrišćanske krvi neće piti.
U galije svoje potrčali
jedan preko drugog mnogi pali.
Kaurima žena tu pomaže
kauri se nakon toga snaže.
Tad ka Grblju i Novom odoše
iz Perasta grada pobjegoše.
Sramota je Turu teško pala
u Stambolu ona se saznala.
Ogorčeni Turci svi su bili
i plan novi oni pripremili.
Da Pasiglav prepadom osvoje
strah ih proš'o, više se ne boje.
Silna vojska na selo se sprema
pročulo se pa selo ne drema.
Pasiglav se sprema za odbranu
neće Ture zadati im ranu.
Već su momci glasno zapjevali
sami sebi podršku su dali:
„Ne boj nam se vojvodo mlađani
teški će nam biti svima dani.
Azijata Pasiglav sad čeka
grobnica mu iskopana meka.
Pasiglavci smrti se ne boje
nek ih bude na jednoga troje.
Jer je slađe s' križom poginuti
no s' nevjerom i sv'jetom vladati“.
Vojvoda im odmah otpjevao
svome glasu slobode je dao:
„Ne bojim se mlađani drugovi
neka dođe na me cio Novi.
I sa Novim Turci svi iz Plavde
ja se neću pomaći odavdje.
Pasiglav ću sa vama braniti
ja braniti, s' vama odbraniti“.
Pasiglavci tako zapjevali
a Turci su njima se prikrali.
Tada poče borba neprestana
sve od jutra do sljedećeg dana.
Sva je sila selo pritisnula
a jeka se sve do Novog čula
Turčin pada i opet napada
pobjedi se tu Azijat nada.
Tu je mnogo Turaka baš palo
al' mnogo je ratnika ostalo.
Junačka je tu odbrana bila
al' je strašna sila navalila.
Sve se nebo prahom zacrnilo
i Sunce se od straha sakrilo.
Jer udara Ture na hrišćane
i smrtne im on zadaje rane.
Tri odbrane već su davno pale
odbrane su snage jošte male.
Tad vojvoda odbrani govori:
„Skoro niko nema da se bori.
Ostale su još žene i đeca
što će biti roblje u Mjeseca.
Zato braćo i komšije moje,
srce sada žalostivo poje.
Ja predlažem famelje pobiti
robljem one ne smiju nam biti.
Svako tuđu nek stopi famelju
da Turčinu ne ispuni želju.
Neće Ture ovdje se sladiti
i sa našim đevojkama biti.
Nakon toga na Turke jurnimo
i junački po njima udrimo.
Za križ časni ovdje poginuti
i junački danas izginuti“.
Pasiglavci suze su pustili
uz vojvodu teškog srca bili.
Nit' je bilo niti može biti
dom vlastiti tako ugasiti.
Al' Pasiglav to je učinio
i hrabar je preko mjere bio.
Turaka je mnogo poginulo
i Stambol je ovo zabrinulo.
Jedno selo tol'ko vojske pobi
al' ne šćede da se sve porobi.
C'jelo selo u dan je nestalo
jer se nije Turcima predalo.
Ostale su kuće i baštine
smokve neke i stare masline.
Putem ovim ne ide se više
sve je tiho ne mož' biti tiše.
Samo ptica poneka se čuje
samo ona danu se raduje.